Српска Црквено-школска Општина Свети  великомученик Димитрије у Виндзору  је настала давне 1965. године. За првог председника новоформиране  ЦШО Свети Димитрије изабран је Димитрије Мијатовић. Непосредно након оснивачке скупштине, Украинска Православна Црква је отворила врата своје Цркве на Семинол улици и дала српској заједници цркву на коришћење. Годину дана касније срби су смогли снаге и подигавши кредит купили овај храм заједно са салом и помоћним објектима. Црква са осталом имовином плаћена је $ 24 000.
Уследили су многи радови и послови на цркви и у дому. Дуго неупотребљавање цркве и дома су учинили своје. Кров је прокишњавао, канализација није функционисала, огревни систем је био у квару. Образоване су радне екипе, према познавању посла и у кратком времену се нешто изменило, нешто закрпило а нешто оспособило. Истовремено, одржавани су састанци и и закључивали се договори о даљем раду. Млада црквена општина ушла је у пуни црквено-народни живот, примивши на себе одговорност пред Богом и људима.
 Освећење храма обављено је 18. септембра 1966. године. Кум прославе освећења је био г. Саво Ковач. Прослава освећења је почела, у суботу 17. септембра, вечерњом службом коју је служио Његово Преосвештенство епископ Америчко-Канадски Г. Дионисије заједно са првим свештеником при новоформираној парохији протом Миланом Радојевић. После вечерње службе у великој сали црквеног дома приређена је свечана приредба у част освећења цркве. Новоформирана фолклорна група Млада Србадија“ се за кратко време добро организовала, уиграла и веома успешно одиграла неколико српских кола. Сутрадан на Светој Архијерејској Литургији обављено је освећење храма. После освећења приређен је свечани банкет, на коме је било преко 300 особа. Међу присутнима налазили су се представници скоро свих српских верских, националних, културних и хуманих друштава и представници општинских и државних канадских власти.
Након освећења наставило се увелико са радовима. На југозападној страни дома подигнута је просторија, везана за салу- са два одељења: кухињом и собом за примање, а балкон са источне стране преуређен је у две спаваће собе са купатилом, везујући га степеништем са два прва одељења и на тај начин створен стан за свештеника. Просторије испод балкона преуређене су у тоалете. Поправљена је у потпуости кровна конструкција. Све поменуте послове: зидарске, електичне, канализационе и многе друге извели су аматери чланови цркве, које је тешки живот  и борба за насушни хлеб научио разним занатима.
Црквени живот је даље текао сам по себи. Раније формирана црквена друштва Коло Српских Сестара Мајка Југовића“ и фолклорна група Млада Србадија“ су својим залагањем, трудом, песмом и игром допринели да овој црквеној заједници приступе многе  српске фамилије и појединци. Ускоро је формиран и фудбалски клуб и још неколико тимова за разне спортске забаве. Појачан је и просветни Одбор приливом омладине у Недељну школу и фолклорну групу. Учестале су и приредбе, разноврсније, интересантније и посетом бројније. Основан је и црквени хор.
Седамдесетих година уследио је трећи талас досељавања срба. То су били срби који су тих година одлазили из Југославије углавном у потрази за послом. Многи срби који су тад дошли у Виндзор су пришли цркви св. Димитрија.
Године 1977, коначно је исплаћен кредит за цркву и тим поводом ЦШО Свети Димитрије је органозовала свечаност приликом које је симболично спаљен докуменат о задужењу цркве.
Крајем 1979 године изабран је за председника ЦШО г. Жарко Вучинић, неуморни радник и прегаоц. Савременик и познаваоц владике Николаја Велимировић. Човек који је дочекао и потпомогао коначно уједињење и помирење православне српске браће у расејању. Његових 95 година му не сметају да и данас са великим успехом, заједно са подмлађеним члановима нове црквене управе, управља црквом Светог Димитрија у Виндзору.
Почетком 80-их година у цркви је урађен нови иконостас, рад наших парохијана Душана Дошена и Марка Краиновић. Иконе на иконостасу су рад Моме Голубовић из Детроита. Прилог за иконостас је цркви подарио Спасоје Уљаревић. Црква и сала су додатно преуређене и реновиране. Подрум је проширен и улепшан фасадном циглом и уметничким сликама фолклорних играча у српским ношњама из Србије, Црне Горе, Херцеговине и осталих српских крајева. Велика сала је улепшана. Спољна фасада цркве и дома рестауриране, замењен део крова, реконструисано црквено кубе и замењени крстови на цркви.
Године 1987 ЦШО Свети Димитрије је била домћин 22 годишњег фестивала хорова угостивши тако све епархијске хорове. Фестивал је био више него успешан а певачи су из Виндзора отишли са пуно лепих успомена.
Повећање имовине учињено је у овом периоду куповином плаца западно од цркве, куповином куће за стан  свештеника, северно од дома и куповином земљишта за омладину у величини од 12,5 екара, на западној страни Виндзора, поред самог Expres Wey-a. Ово земљиште је у међувремену продато за добру цену и на тај начин је створен резервни новчани фонд као потпора раду и опстанку наше ЦШО.
У време несретних ратова на Балкану, 90-их година, ЦШО Свети Димитрије је у више наврата упутила својој браћи и сестрама у ратом опустошеним српским земљама своју помоћ. Помоћ је слата избеглима са својих огњишта, деци без родитеља, ратним инвалидима и другим. Као релативно мала ЦШО, помоћ и прилог који је она  тада упутила свима којима је она била неопходна, била је више него обилата. Више него издашно је помогнута и изградња споменика четничком командату генералу Драгољубу Михаиловићу, изградња Новограчаничке цркве Пресвете Богородице на Трећем језеру у Илиноису, изградња Childre`s Village на Concord Place у Виндзору и др. Великодушно су помогнуте и већина цркава у изградњи у Канади а посебно храм Свих Светих у Мисисаги. Помогнут је и пожаром страдали српски манастир Хиландар.
1992 године  нашу цркву је посетио у у њој одслужио Свету Литургију Његова Светост патријарх Српски Павле заједно са високом делегацијом СПЦ из Београда која је у Северну Америку дошла са племенитим задатком измирења браће и сестара у чему су и успели.
У том периоду започиње и четврти талас досељавања срба у Виндзор, и то углавном из ратом захваћених простора бивше Југославије. То је уједно био и највећи талас досељавања срба у Виндзор. За кратко време, тј у периоду од 1991 до краја 20 века, број парохијана при цркви св. Димитрија је удвостручен.
1994 г. ЦШО Свети Димитирије је заједно са ЦШО Грачаница основала одбор за пријем избеглица који је имао задатак да помогне србима око смештаја, налажења посла, учења енглеског језика и решавања статуса у Канади. На пољу пружања помоћи новодошлим србима посебно се истакао прота Зоран Милошевић који је свакодневно обилазио своје нове парохијане и помогао им на сваки могући начин.
Две хиљаде година Хришћанства је Црква светог Димитрија прославила на сва звона“ тј. уградњом и поставком  нових звона на цркву.  Звона су изграђена од прилога парохијана у држави Охајо у САД. Освећење звона је извршио Његово Преосвештенство епископ Новограчанички Г. Лонгин.
На велику радост, у јулу месецу 2007. године за време службовања свештеника Милана Крстића, чланови скупштине ЦШО Свети Димитрије су донели одлуку да се почне са живописањем светог храма. Наредних годину дана приступило се рестаурацији крова. Коначно у новембру 2008 године потписан је уговор са фрескописцем  г. Глигорем Стефановим. Октобра исте године, започето је осликавање храма.
Исте године, наша парохија је имала ту част да буду домаћини чувеном нишком хору Бранко“. Ово је био први пут да је хор из Србије постио нашу цркву
 У децембру за новог пароха из Херцеговине долази свештеник Мирослав Ратковић који наставља започето. Како је живопис храма заузимао већу површину зидова цркве, јавила се потреба за изградњом просторије за свеће, те се и она изградила у новембру месецу 2008. године. Због великих финансијских издатака организован је донаторски ручак у мају месецу 2010. године, на коме је сакупљено $26 800. Коначно је у новембру 2011. године на празник Светог Димитрија, на слави цркве, уприличено и освећење прелепих новонасталих фресака. Ове фреске су данас понос наше цркве и по многима једне од лепших на северно-америчком континенту.
1999 године, приликом арондације епархија у северној Америци, ЦШО Св. Димитрије је коначно припојена епархији канадској СПЦ у чијем је и данас саставу.
 У августу 2012 за новог свештеника из Црне Горе долази протојереј Јовица Ћетковић који се и данас налази на месту пароха цркве Св. Димитрија. У периоду од 2012. г.  до данас проширена  је и преуређена порта цркве. Изграђене су савремене учионице Српске црквене школе. Оформљена је библиотека. Преуређена је и по први пут, протоколарно посложена архива. Реновирана црквена сала. Стари Парохијски гласник је унапређен. Уведена су два нова и веома посећена фестивала. У фебруару 2014 године, по први пут, наша ЦШО била је више него успешан домаћи Епархијске Скупштине на којој је учествовало преко 100 делегата из свигх  ЦШО у Канади.И коначно, као најважније, број парохијана и верниика који долазе у цркву је повећан за преко 50 %.
У јуну 2014 године имали смо ту част да нас посети Његова Светост патријарх српски Иринеј који је у нашој цркви служио Доксологију.
Хуманитарне активности и данас заузимају битну карику црквеног живота у ЦШО Свети Димитрије. Само у протеклих пар година  у отаџбину, Републику Српску и браћи  сестрама на Косову и Метохији, послато преко $100 000. Као пример наводимо да је за угрожене у поплавама 2014. године србима у Србији, Републици Српској и Славонији послато преко $50 000. 
Данас парохија при цркви Светог Димитрија броји око 250 породица од којих је негде око 200 активно укључено у црквена дешавања . Превазилажењем велике црквене поделе у српском народу у дијаспори, уједињењем и већ опробаним црквеним јединством скинут је терет са душе сваког православног србина. Самим тим и православни срби окупљени око цркве Св. Димитрија у Виндзору опредељени су за безусловно јединство и помиирење  срба по сваком основу јер једино тако можемо стварати боље услове за будућа покољења.
 
На празник Успења Пресвете Богородице 2016. г.
Свештеник Јовица