НасловнаВести

Освештани радови у црквеном дворишту

У недељу, 20 септембра 2020 године, у Црквено-школској општини Светог Великомученика Димитрија у Виндзору одржана је свечаност освећења завршених ра

“Вече Републике Српске 2020 неће бити одржано ”
Слава цркве Св. Димитрија St. Dimitrije Church „Slava“
Парастос митрополиту Амфилохију

У недељу, 20 септембра 2020 године, у Црквено-школској општини Светог Великомученика Димитрија у Виндзору одржана је свечаност освећења завршених радова на уређењу црквеног дворишта. Свечаност је почела Светом Литургијом у 10:30 часова након које су протојереј- ставрофор Мирољуб Тодоровић и надлежни свештеник протојереј Јовица Ћетковић, обавили чин освећења. Четири и по месеца се радило на уређењу нашег црквеног дворишта и урађено је заиста много, тако да је повод за окупљање и свечаност заиста био велики.

Међутим,  ситуација са вирусом COVID 19 и мере за сузбијање вируса издате од државних здравствених иснтитуција условиле су да ова прослава буде нешто скроминија него што смо навикли у нашој заједници. И поред тога, наши парохијани су били великодушни  према својој светињи и даривали су нашу цркву са више од $7000 како би се ови радови отплатили. Многи нису били у ситуацији да дођу, али су свакако послали свој прилог.

Током службе свештеник Јовица се захвалио свим присутнима и осврнуо се на претходна 4 и по месеца и појаснио шта је све урађено и како су текли радови у црквеном дворишту.

Са десне сране цркве, на Хикори улици, посађено је једно ново дрво, досута земља и поравнате површине, посађена трава и око дрвећа уређени кружни граничници и испуњени украсним камењем.

У дворишту са десне стране, до црквене сале, целом дужином је урађен нови гранични појас насут црвеним малчом. Стара дрвена кутија са песком је уклоњена и на њено место насута замља и посађена трава.

У централном делу дворишта урађен је нови плочник површине преко 1100 скверних фита, сатављен од 5500 цигала. Са десне стране плочника саграђена је нова остава за материјал а у предњем делу, посађена је башта која је током целог лета давала храну за раднике у дворишту. Цео овај простор је замишљен да буде у етно стилу али са примесом модернистичког изгледа који ће све нас подсећати на наш родни крај али и у исто време показивати неке карактеристике земље у којој сада живимо. На целом том простору постављене су клупе и столови, направљени комбиновано од дрвета, старих буради и метала тако да у сваком моменту може да седне око 80 особа. Плочник ће покривати 4 велике покретне тенде величије преко 800 скверних фита, закачене на великим металним гредама. Тенде су на путу према нама и треба да стигну ових дана.

У делу дворишта, према кухињи, стара шупа је преправљена и преуређена у прелеп вањски бар, опремљен свим потребним елементима.

Уз бар, саграђена је нова надстрешница а испод ње, озидана је нова печењара за „печење“, капацитета 7 ражњева.

Са леве стране до сале и кухиње, целом дужином, постављен је нови украсни камен. Посађене су нове пузавице. Са спољашње стране овог дела дворишта, уз комшију и до пута, као и у средини око дрвећа, урађени су нови граничници и посатављен малч.

Сви дрвени објекти, све дрвене ограде, столови и метални стубови и греде су офарбани.

Стаза од цигала, која се протеже дужином сале и кухиње у потпуности је рестаурирана и офарбана.

Постављено је ново осветљење у већем делу дворишта.

Све ово што је урађено, апсолутно не би било изводљиво без велике подршке појединаца и то како радом тако и у новчаним прилозима.

Свештеник се захвалио неколицини својих парохијана, и то на првом месту Славку Фрковићу , најстаријем међу радницима, који је сво време био са својим свештеником и радио све могуће врсте послова, од мешања малтера до спремања изврсних ручкова, тако да нико од радника није био гладан.

Свештеник се захвалио и дугогодишњем тутору цркве, Тихомиру Радану не несебичном труду и раду, својствену само њему и његовим вредним рукама и мајсторком умећу.

Велика захвалнсот је уручена и Славку Видаковићу, најзначајнијем приложнику наше цркве и једном од највредних чланова наше заједнице, без којег би живот наше заједнице, био скоро незамислив. Поред огромног прилога којим је Славко, ове године, помогао нашу цркву у овим тешким временима, он је нашао за сходно да и ове радове у дворишту помогне са преко $3000. Хвала му на овој несебичности.

У тој првој линији трудбеника око цркве свештеник је поменуо и брата Радоја Обренића који је купио већи део материјала за дрвене столове и клупе, и који је провео преко месец дана на њиховој изградњи.

Поред ове четворице, свештеник се захвалио и спонзорима који су својим већим даром помогли да се купи материјал за рад. У том контексту се захвалио парохијанима Мирославу Мирићу,  Далибору Будимиру, Ненаду Матићу из Виндзора и Николи Глушцу из Кичинера пожеливши им награду од Бога.

На крају се о. Јовица захвалио и свим другим парохијанима који су се уградили у ову светињу са пар дана рада, послатим прилогом, спремљеном храном, купљеним пићем или на било који други начин, а којих има преко 30 особа, не усуђујући се да помене неке од њих, јер би многе, због мноштва имена, вероватно прескочио. Нека Господ, који је једини прави дародавац, и који све види и све награђује, награди све њих и све њихове породице небеским даровима.

Након одржаног говора и завршеног обреда освећења, уследио је ручак и народно весеље у присуству мањег броја парохијана, уз поштовање мера ограничења.

Када се све узме у обзир, и поред свих тешкоћа са којима се ове године сусрећемо, ово лето је било веома плодоносно за нашу цркву и завршило се управо овом дивном свечаношћу и целокупним успехом и задовољством. Све што је урађено, користиће нама, нашој деци и будућим генерацијама парохијана.

Ако Бог да, идемо у нове победе!

Протојереј Јовица Ћетковић

 

 

 

 

X