НасловнаНекатегоризовано

Парастос митрополиту Амфилохију

Драга браћо и сестре, обавештавамо вас да се у вечност преселио један од најзначајнијих духовника садашњег времена, Високопреосвећени митрополи

Упокојио се у Господу Патријарх српски Господин Иринеј (Гавриловић)
English version of the website is coming soon.
Михољске задушнице у суботу Zadusnice at Saturday

Драга браћо и сестре,

обавештавамо вас да се у вечност преселио један од најзначајнијих духовника садашњег времена, Високопреосвећени митрополит Црногорско-приморски, Архиепископ цетињски и Егзарх Свештенога трона пећког Амфилохије.

Његовим пресељењем у рајско насеље, Небеса су добила много а Земља је исто толико изгубила.

Митрополит ће остати упамћен у нашем народу и историји  као један од највећих прегаоца на пољу духовне и националне обнове.

Наша заједница је имала ту част да, 1991 године, угости митрополита Амфилохија који је том приликом оставио запис у Светом Јеванђељу следеће садржине:

Поклонисмо се Персветој Тројици, Богу нашем уочи преподобне матере Параскеве, у овом храму светог великомученика Димитрија, Виндзор, 27 октобра 1992. љета Господњег при нашој првој посети Канади и Америци, потврдивши печат јединства и заједништва светосавске цркве.

Свечаност у нашој сали у знак добродошлице делегацији СПЦ у чијем саставу је био и митрополит Амфилохије.

У знак захвалности за све оно чиме нас је задужио митрополит Амфилохије, у нашој цркви, у недељу, 1. Новембра, у 10:30 ујутро,  у склопу Свете Литургије, биће служен парастос за упокојење његове свете душе. Позивамо вас да молитвено учествујете у парастосу.

Блаженопочивши патријарх Павле у пратњи новопрестављеног митрополита Амфилохија у нашој црквеној сали.

 

ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ ЂЕДУ

Ево јутрос једна вијест тужна
Ко врх копља у груди ме таче
У небеса отишла је душа
Нашег светог оца из Мораче

Оног чи’ лик неминовно биће
На иконе сликан и на фреске
Јутрос рано пут божијег раја
Одвезле су кочије небеске

На дан исти кад је умро Петар
И велики кад је умро Раде
Отиш’о је и Радовић Ристо
Међу српске да сједне громаде

Роде мили устани на ноге
И упали милион свијећа
Рабу што је к’ небеској вјечности
Јутрос пош’о с’ животног распећа

Поздрав задњи из душе упути
И до црне земље се поклони
Том витезу што је снагом духа
Страх у кости утјер’о Сотони

Што је р’јечју оштријом од сабље
Многог’ српског посјек’о крвника
За њим данас плаче Шумадија
Црна Гора , Крајина и Лика

Данас лелек одлијеже тужни
С Романије , с Пала и Сокоца
Данас горда Земља Херцегова
Жали душом свог духовног оца

У читавом српству без жалости
Нема једног мјеста нити тачке
Данас сузе за Владиком роне
Дјеца Срема, Баната и Бачке

Са Ловћена и са Дурмитора
Виле горске наричу и туже
Данас плаче равна Семберија
И сви Срби од Книна до Груже

Да се сузе српске могу скупит’
Од њих вода потекла би Тара
Данас плачу Острог и Цетиње
Данас плачу фреске с Хиландара

Нема часног Србина на свијет
Да му сузе не теку низ лице
Данас плачу Пива и Морача
Подмалинско и Свете Тројице

Данас српство плаче за монахом
Што је живот посветио вјери
Данас плаче света Грачаница
Подмаине , Бијела и Бери

За Владиком чије рјечи бјеху
Кано злато вриједне и скупе
Вјечито ће жалити у срцу
Монахиње манастира Жупе

За мудрацем чи’ ум је оштрином
Кроз мрак ропства к’о муња сијева
Тужним звуком зајечаће звона
Петровграда , Москве и Кијева

И с Дечана и Косова Поља
Стара звона одјекнуће реско
И на тај му пожељети начин
Срећне путе у царство небеско

Тамо горе ђе се зв’језде роје
У бескрајном небескоме миру
Као дијете потрчаће мало
У наручје своме оцу Ћиру

Тамо горе , сјешће међу људе
Чија дјела прати вјечна слава
Тамо ће га раширених руку
Дочекати Патријарх Варнава

Тамо ће га с љубави очинском
Срести човјек благодетне ћуди
Онај што је српском роду рек’о
“ Најпрече је да будемо људи “

Тамо ће га срест’ Липовац свети
У окриљу Христовога крила
Тамо ће га благословит’ рука
Патријарха Дожића Гаврила

Тамо ђе се вјечни живот живи
У пространства којим нема краја
Вјечни мир ће да му нађе душа
Крај Данила и крај Николаја

Ја ти овај задњи поздрав пишем
Из Француске из далеког Меца
Знај времена неће проћи пуно
Срби ће те прогласит’ за свеца

Сузе роним жао ми је пуно
На сахрану доћи ти не могу
У постељу легао сам и ја
Болест ме је оборила с ногу

Ал душмани нек не мисле наши
Да ће моћи да раде шта хоће
Мртав ћеш им бити но жив тежи
ТВРД ЈЕ ОРАХ ЧУДНОВАТО ВОЋЕ

Славко Перошевић

X